OKO DRUGE NAJVEĆE NUKLEARNE ELEKTRANE U EVROPI SE VODI BORBA: Da li svetu preti NUKLEARNA KATASTROFA?
Ilustracija, Foto: EPA / YAROSLAV YEMELIANENKO

ČERNOBILJ VEĆ PAO

OKO DRUGE NAJVEĆE NUKLEARNE ELEKTRANE U EVROPI SE VODI BORBA: Da li svetu preti NUKLEARNA KATASTROFA?

Pre 36 godina, iako je svet pretrpeo prirodnu katastrofu, na neki način, ljudski faktor je ublažio i sprečio veće zlo. Danas, 2022. godine, svi opet gledamo ka Černobilju, pa i Zaporožju. Ovaj put, čini se, sa većim strahom u očima

Objavljeno:

Kada je u noći između srede i četvrtka ruska vojska krenula u napad na Ukrajinu, oči ukrajinskih vlasti, ali i čitavog sveta, bile su usmerene na nuklearne elektrane na teritoriji ove zemlje.

Zauzimanjem nukelane elektrane Černobilj od strane ruske vojske u četvrtak, raste bojazan da nakon 36 godina može doći do nove nuklerane katastrofe dodatno se povećala, pogotovo nakon izjave ukrajinskog ambasadora za srpske medije, u kojoj je, između ostalog, naveo da se kod Černobilja povećao nivo radijacije.

Černobilj

- Situacija je ozbiljna u zoni Černobilja. Sada registrujemo pojačanu gama radijaciju. Ne znamo šta se dešava. Tamo postoji skladište nuklearnog otpada. To je opasnost po čitavu Evropu - rekao je on,

Pretnja je stvarna. Ukrajina u velikoj meri zavisi od nuklearne energije, održava četiri nuklearne elektrane i upravlja uništenom nuklearnom lokacijom u Černobilju. U vojnom obračunu svih 15 reaktora u ukrajinskim nuklearnim postrojenjima nalaze se u opasnosti koju može da pokrene samo jedan pogrešni korak ruskih vojnih snaga.

1 / 4 Foto: EPA / YAROSLAV YEMELIANENKO

Černobilj, opomena koja je olako shvaćena

Ukrajinska agencija za nuklearnu energiju saopštila je kako je zabeležila pojačan nivo radijacije kod bivše nuklearne elektrane Černobilj. Agencija nije iznela koliki je tačno nivo radijacije, ali je navela da je do porasta došlo zbog pokreta teške vojne opreme u toj oblasti koji su podigli radioaktivnu prašinu, prenosi Rojters.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je ranije danas da je ruska vojska preuzela kontrolu nad bivšom nuklearnom elektranom u Černobilju. Ministarstvo je navelo da je nivo radijacije u zoni Černobilja normalan, a da je kontrola nad nekadašnjom nuklearnom elektranom u Černobilju uspostavljena tokom četvrtka. Ruski padobranci biće uključeni u obezbeđenje nuklearne elektrane, navodi se u saopštenju.

Svet ima malo iskustva sa reaktorima u ratnoj zoni. Otkako je čovečanstvo prvi put iskoristilo atom, svet je doživeo dve velike nesreće — Černobil i katastrofu u Fukušimi u Japanu. Ruska invazija, zajedno sa produženim konvencionalnim ratom širom Ukrajine, mogla bi da izazove više nesreća. Takva nepredviđena situacija bi izazvala novi Černobilj, odnosno, nepregledne kolone izbeglica, područje koje ne bi moglo da se naseli decenjama, kao i opasnost za čitav svet, kada bi se po oslobađanju u vazduh, radijacija širila planetom.

Iskreno rečeno, integritet ukrajinskih nuklearnih reaktora je strateško pitanje, kritično i za NATO i za zemlje koje nisu članice NATO-a. Izazivanje teške radiološke nezgode u strateške svrhe je neprihvatljivo. Namerno pogoršanje nuklearne katastrofe u nastajanju – sprečavanje mera ublažavanja ili omogućavanje reaktorima da se namerno tope i potencijalno kontaminiraju široke delove Evrope – jednostavno bi bio nuklearni rat bez bombi, piše "Forbs".

Takav apokaliptični scenario se ne može isključiti. Rusija je više puta koristila Ukrajinu da testira koncepte za ratovanje u „sivoj zoni“, gde napadač pleše odmah iza praga otvorenog sukoba.

Borbe oko Zaporožja

Ukrajinska nuklearna elektrana Zaporožje predstavlja poseban rizik. To je druga najveća nuklearna elektrana u Evropi (u suštini povezana sa francuskim reaktorskim kompleksom u blizini Kalea) i jedna od 10 najvećih nuklearnih elektrana na svetu. Lokalitet ima malu zaštitu, a šest reaktora sa vodom pod pritiskom VVER-1000 lako bi mogli biti upleteni u bilo koju rusku invaziju.

U Zaporoškoj oblasti uveden tokom četvrtka je uveden policijski čas od 22.00 do 6.00 časova, saopštila je Zaporoška oblasna državna uprava. Stanovništvu se savetuje da u ovom periodu bez potrebe ne napušta svoje domove. Kako javlja dopisnik Radija Svoboda, tokom dana više puta je granatirana vojna jedinica u Melitopolju u regionu Zaporožja, koja je granatirana i noću. Kako je saopštila pres-služba Gradskog veća Melitopolja, „vojska je posle toga odlučila da napusti aerodrom kako ne bi ugrozila civile tokom vazdušnih udara“.

Do sada su u ovom regionu dve osobe poginule, a 21 je ranjena.

Nuklearna elektrana Zaporožja nalazi se na teško odbranjivoj istočnoj obali reke Dnjepar. Osim geografskih opasnosti, elektrana obezbeđuje oko četvrtinu ukupne električne energije Ukrajine. S obzirom na važnost električne energije, zaposleni u postrojenju neće biti voljni da je zatvore. Očajnička potreba Ukrajine za energijom samo povećava mogućnosti za nesreću.

Kako je na svom Fejsbuk nalogu izvestilo Ministarstvo energetike Ukrajine, sve nuklearne elektrane u Ukrajini, uključujući i Zaporožje, rade normalno. Nema kršenja granica i uslova bezbednog rada. Radijacioni, požarni i ekološki uslovi u NEK i okolnim područjima nisu se promenili i u okvirima su trenutnih standarda.

Nažalost, svedoci smo toga da u 24 sata sve može da se promeni, a kao dokaz toga, možemo da uzmemo u obzir Černobilj, koji se, i pored velike borbe za njega, našao u rukama ruske vojske.

Šta ako dođe do direktnog udara?

Iako je malo verovatno, direktno bombardovanje bi moglo da izazove ozbiljna oštećenja zaštitnih struktura reaktora. Dok su same strukture reaktora jake, ratovanje u elektrani moglo bi ubiti ključno osoblje i uništiti komandne i kontrolne strukture, senzore za nadzor ili kritičnu infrastrukturu za hlađenje reaktora. I, kao elektrana koja radi, reaktori nisu jedina pretnja. Opasne šipke istrošenog goriva nalaze se u ranjivim jezercima za hlađenje, dok se starije gorivo nalazi u 167 suvih sklopova istrošenog goriva na lokaciji.

Ako reaktori pretrpe bilo kakve operativne anomalije, upravljanje krizama se neće desiti. Infrastruktura za podršku potrebna za bezbedno upravljanje reaktorom će se urušiti tokom sukoba. Bezbednosne snage postrojenja će nestati, operateri će pobeći, a ako dođe do nesreće, mere za ublažavanje će biti nemoguće.

Ko će rukovoditi elektranama u slučaju zauzimanja

Malo je verovatno da je Rusija mobilisala obučene inženjere za rad i upravljanje reaktorima u zauzetim nuklearnim elektranama. Rizici su veoma visoki. Svet se nikada nije suočio s nekontrolisanim kvarom u velikoj nuklearnoj elektrani. Veoma realna perspektiva produženog i neublaženog incidenta u elektrani sa šest reaktora u ratnoj zoni vredi hitnih i trenutnih konsultacija širom Evrope i NATO-a.

Černobilj kao opomena za Putina

U vreme kada se desila katastorfa u Černobilju, Putin je bio agent KGB-a u istočnoj Nemačkoj. On svakako mora da se seti da je nesreća izbacila oblake opasnih radioaktivnih zagađivača u vazduh, šireći kontaminaciju – i strah – širom Evrope. Jedan opasan zagađivač, cezijum-137, proširio se hiljadama milja, iako je većina „ispala“ iz atmosfere u krugu od 200 milja od pogođene oblasti, stvarajući velike „zabranjene“ zone u oblastima Rusije, Ukrajine i Belorusije.

Ovakav scenario u slučaju raketnog napada ili bilo kakve druge vojne intervencije, očekuje i Zaporožje.

Ako se reaktori oštete, zavisno od vrsta kontaminacije i vremenskih prilika, biće ugrožene zalihe vode za piće širom Evrope. Realno sagledavajući situaciju "šta bi bilo, kada bi se desilo", radijacija bi naterala skoro svakog civila u blizini da pobegne.

Može doći do nuklearnog sukoba u sivoj zoni

Svet nikada nije iskusio rat koji ugrožava aktivnu nuklearnu energetsku infrastrukturu, a svetski lideri možda potcenjuju opasnost koju konvencionalno ratovanje predstavlja za ova moćna i opasna sredstva.

"Pametne rakete" nisu uvek pametne, i nadamo se da neće doći do toga, ali mogu da pogreše. Takođe, kod okršaja "prsa u prsa" takođe može doći do hitaca koji mogu da završe tamo gde to nimalo nije poželjno.

Pitanje koje se postavlja, čini se, sa svih strana sveta jeste - da li Rusi imaju dovoljno "hladnu glavu" da prilikom napada na ukrajinsku teritoriju i osvajanja strateških ciljeva vode računa kada se radi o zauzimanju nuklearnih postrojenja.

Jer, pre 36 godina, iako je svet pretrpeo prirodnu katastrofu, na neki način, ljudski faktor je ublažio i sprečio veće zlo. Danas, 2022. godine, svi opet gledamo ka Černobilju, pa i Zaporožju.

Ovaj put, čini se, sa većim strahom u očima.

(Espreso / Blic)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.