BEZ NJIH NE BI BILO FILOZOFIJE, POEZIJE, NAUKE, KOMPJUTERA: Ovi geniji zadužili su civilizaciju, a bili su gejevi

Dugo vremena je trebalo da prođe u razvoju ljudske civilizacije, da bi konačno država i crkva prestali da se mešaju u seksualnu orjentaciju osoba.

Iako smo i dalje daleko od tolerantnog društva, u kojem kreveti drugih ljudi konačno više nisu goruća tema, savremeni svet se ipak menja da bolje.

U brojnim državama već odavno su legalizovani gej brakovi, papa izjavljuje kako "Bogu ne smeta to što si homoseksualac", istorijske greške i osude zbog ovog "sramnog opredeljenja" se konačno ispravljaju.

Ali, isto tako ogroman deo svetske populacije i dalje živi u strahu i progonstvu zbog jednostavnog razloga da vole, ili samo žele da se zabavljaju sa osobama istog pola.

Homoseksualnost je kroz čitavu istoriju bila ostrakizovana, a možemo hrabro reći da je glavni krivac tome - religija.

Bilo islamska ili hrišćanska, religija se milionima ljudi postavila kao "moralni vodič" koji im propisuje šta je ispravno a šta ne, i kakvim načinom života bi trebao da žive.

U tu idiličnu sliku života nikako se nije uklapalo bilo šta van onoga što su zamislili: muškarac sa ženom (ili više žena) i što je više moguće dete. Porodicu je i tada, kao i danas, bilo važno održati, jer je stub društva - ali porodica je tada imala jasnu definiciju koja se nije smela menjati. Činile su je dve osobe suprotnog pola, jer je tako bilo rečeno.

A homoseksualnost, jasno, nije imala mesta tu. Ipak, homoseksualnost se nije pojavila juče, niti je to kakav "simptom iskvarenih vrednosti zapadnog društva". Ljudi su se voleli van koncepta svog pola još od antike, za šta postoje jasni, materijalni dokazi. I voleli su se u svi delovima sveta.

Nikako da se konačno utvrdi da homoseksualnost nije izbor - niti je poremećaj, niti je bolest. Ta uvrežena shvatanja donose samo još više mržnje i nerazumevanja.

Ljudi danas nose "teret" te mračne tradicije koja nam ne dozvoljava da istinski prihvatimo druge ljude i živimo sa njima. Tradicija nikako nije nužno dobra, niti je uvek nešto što jedno društvo mora da "sačuva i baštini". Nekad su tradicije posledica loših ideologija i sistema verovanja - kažemo loših jer očigledno nisu bile inkluzivne za sve ljude, i očigledno su određenim osobama nanosile veliku bol i sprečavale ih da žive dostojanstven život. Zato nekih tradicija treba da se definitivno rešimo.

Možda je zanimljiv način da se to uradi menjanjem diskursa, i novim pogledom na istoriju. LGBT zajednica treba, kao što to čine i druge grupacije, da ponosno naglasi svoje najistaknutije pripadnike iz svih razdoblja i delova sveta.

A njih ima dosta, i oni su zadužili naš svet na nesagledive načine.

Ovo su najpoznatiji homoseksualci u istoriji:

Kralj David

Legendarni jevrejski kralj, koji je vladao u 10. veku pre nove ere, prema mnogim istoričarima i analizama bio je homoseksualnog opredeljenja. Njegova velika ljubav bio je sin kralja Sola, Džonatan. Iako su bili rivali, dva kraljevska sina su zatim postali saveznici, a mnogobrojni Davidovi opisi svog prijatelja ukazuju na to da je njihova ljubav bila romantične prirode, iako nije pouzdano da je i "konzumirana". Nakon Džonatanove smrti, David je napisao "njegova ljubav prema meni bila divna, divnija od one koja se oseća prema ženi".

Sokrat

Čovek koji je obeležio početak grandiozne filozofske misli čovečanstva živeo je od 469. do 399. godine pre nove ere. Utemeljio je neke od postulata modernog razmišljanja, ljudske vrline i metoda utvrđivanja onog što je istinito. O njegovoj misli i životu znamo samo na osnovu Platonovih zapisa, u kojima se na više mesta navodi da je Sokrat bio homoseksualac. Međutim, važno je naglasiti da tadašnja shvatanja seksualnosti nisu bila uopšte kao današnja, pa je važan koncept. Stari Grci nisu pravili bitnu distinkciju između seksualne želje i pola - već radije između želje i uloge koji zatim osoba igra u seksualnom odnosu (pasivna ili dominantna, u zavisnosti od staleža). Stariji muškarci su tako često uzimali pod svoje okrilje mladiće, ali i ako je tu bilo seksualne veze, to se nije smatralo homosekualnošću, već nekom vrstom edukacije. Platon tako navodi da je mladić po imenu Alcibiad pokušao da zadivi Sokrata, pa mu se udvarao, ali ga je filozof odbio, jer po grčkim pravilima, mlađi ne treba da "jure" starije.

Safo sa Lezbosa

Ime ove antičke heroine se vekovima već koristi da se označe homoseksualne veze među ženama, a da ne pričamo o mestu njenog rođenja. Bila je jedna od prvih liričkih pesnikinja, a na ostrvu Lezbos osnovala je školu samo za devojke. Upravo njima je pisala tople i nežne pesme nabijene očiglednim seksualnim motivima. Platon ju je nazvao "desetom muzom", a brojne žene se baš zbog nje danas indetikifikuju kao lezbejke.

Aleksandar Veliki

Jedan od najvećih vladara u istoriji, koji je grčku kulturu proširio po čitavom tadašnjem svetu, koji je genijalnim vojnim taktikama osvajao, imao je mnoge ljubavnike i ljubavnice. Tako da bi prema modernim shvatanjima mogli reći da je on bio biseksualac. Aleksandrova zabeležena ljubav bio je Hefestian, koji mu je bio najbliži prijatelj čitavog života. Kada je umro od groznice, proglašena je žalost u celom carstvu, a priređena je i raskošna sahrana na koju je veliki vladar potrošiočitavo bogatstvo. Kao njegov ljubavnik pominje se i Bagoas. Takođe, Aleksandar Veliki je zabranio je svojim vojncima da siluju žene u osvajanjima, i uveo je obavezan pristanak za seksualne odnose.

Hadrijan

Rimski car koji je vladao od 117 to 138 godine. Bio je veliki graditelj i poštovalac umetnosti, a za vreme njegove vladavine carstvo je cvetalo. Njegov ljubavnik bio je Antinus, grčki sluga koji je bio nesvakidašnje lep. Car ga je vodio svuda sa sobom, i predstavljao na najvišim svečanostima. Međutim, kako je Hadrijan morao da dobije sina, a sa ženama nije uspevao, javnost je počela da ga osuđuje zbog veze za Antinusom. Onda se jednog dana, dok su plovili Nilom, Antinus misteriozno udavio. Mnogi veruju da se ubio kako bi zaštitio svog ljubavnika. Hadrijan mu je podigao grad, i nazvao ga Antinopolis - a u njemu je izgradio 2000 statua svoje neprežaljene ljubavi. Neke se i danas čuvaju u Vatikanu.

Leonardo da Vinči

Da Vinči je verovatno jedan od najvećih umetnika koji je ikad živeo. Njegova dela nam i dan danas predstavljaju misteriju, isto kao i njegova zagonetna, ali živopisna ličnost. Da Vinči se nije nikada ženio, a o njegovim seksualnim vezama nije ostavio pisane tragove. Međutim zna se da je jednom završio u zatvoru zbog "sodomije". Naime, pojavila se dojava da se umetnik, sa još nekoliko uglednih ljudi, upustio u "nastrane radnje" sa Jakopom Saltarelijem, muškom prostitutkom. Leonardo je bio jako tajnovit i defanzivan kada se radi o njegovom privatnom životu, što je mnogima samo još jedan dokaz da je bio aktivni homoseksualac.

Mikelanđelo

Još jedan veliki renesansni čovek, čija umetnost vekovima zadivljuje ljude. Autor je više skulptura muških tela, koja opčinjavaju svojom lepotom i gracioznošu. Njegova Sikstinska kapela je umetničko delo bez premca, od koje zastaje dah. Poznata je njegova ljubav sa plemićem Tomazom de Kavalierijem, kome je posvetio nekoliko vrlo homoerotičnih poema.

Frensis Bejkon

Engleski filozof bio je jedan od utemeljivača nauke kakvu poznajemo danas. Njegov emirijski metod bio je prekretnica u razmišljanju tadašnjeg čoveka. Iako javno nikada nije priznao da je homoseksualac, o tome postoje brojni istorijski navodi. Veruje se da je on, poput tadašnjeg vladara engleske Džejmsa I, imao gej tendencija. Najbolji dokaz za to su njegovi eseji " O prijateljstvu" u kojima slavi ljubav između muškaraca.

Vilijam Šekspir

Šekspir je pisac čije drame oslikavaju čitav spektar ljudskih stanja i emocija, i ostaju aktuelne i savremene uprkos dobu kada su napisane. Iako je bio oženjen, neke analize ukazuju da je Šekspir bio biseksualac, i da neki njegovi soneti jasno upućuju na to da su posvećeni - muškarcu. Čak 123 njegovih pesama posvećene su misterioznom V.H. Ne zna se ko je on, ali sve ukazuje da bi to mogao biti ili Henri Vriotsli ili Herni Vilobi. Obojica su bili Šekspirovi zaštitinici, i obojica su važila za jako zgodne muškarce svog doba.

Aleksandar fon Humbolt

Humbolt je bio poznati pruski naučnik, geograf i naturalista koji je zadužio nauku svojim istraživačkim radom. Svet je video kao jedinstveno povezanu celinu, što je stanovište koje je u mnogome oblikovalo kasniji rad naučnika. Takođe je osmislio sistem merenja koji je i danas koristan geofizičarima i meterolozima, a prvi je primetio da čovek počinje da utiče na klimu. Humbolt se nikada nije ženio. Njegova prva ljubav bio je Rajnhart fon Heften, koga je upoznao sa 25 godina. Kada se Heften oženio, živeo je sa njim i njegovom ženom. A onda se otisnuo na ekspedicije, a partneri sa putovanja su mu često bili i partneri u krevetu.

Lord Bajron

Bajron je ostavio neizbrisiv trag u književnosti i svojim radom definisao je čitavu eru. "Bajronovski junak" je neshvaćeni, romantični odmetnik koji teži slobodi, i zbog te strasti kreće u putovanje "daleko od društva". Svoju homoseksualnost je iskazao već kao student, a na Kembridžu je bio deo tajnovite grupe istomišljenika. Postoje navodi da je iz Engleske krenuo u Grčku i Tursku baš zbog toga što je kao gej bio odbačen.

Emili Dikinson

Američka pesnikinja hrabre i upečatljive poezije živela je veoma zatvoren, tajnovit život. Ipak, u istoriji je ostala zabeležena njena, tada skandalozna, danas jako osvešćujuća veza sa Suzan Hanington, koja joj je bila polusestra. Emili je prema njoj gajila veoma jaka osećanja, što se može videti iz njihove prepiske. Napisala joj je stotine pisama u kojoj je rekla da Suzan voli "kao što Dante voli svoju Beatriče.

Petar Iljič Čajkovski

Biti homoseksualac u Rusiji nije lako ni danas, a nije bilo lako ni u vreme kada je Čajkovski živeo. Iako mnogi Rusi i danas odbijaju da prihvate da je veliki kompozitor bio gej, postoje jasni dokazi o tome. Velika ljubav Čajkovskog bio je Sergej Kirejev, koga je i najduže voleo. Otvoreno mu je pokazivao svoje emocije u pismima, koje su ruske vlasti brutalno i oštro cenzurisale. Čajkovski je jednom pokušao brak sa ženom, ali to je trajalo tek 2 meseca, nakon čega je kompozitor doživeo potpuni slom i kreativnu blokadu. Sa time se dugo mučio, jer uprkos njegovom geniju, sredina jednostavno nije mogla da prihvati njegovo seksualno opredeljenje.

Oskar Vajld

Ekstentrični pisac bio je daleko ispred svog vremena. Otvoreni hedonista, i homoseksualac, voleo je sve što je lepo, voleo je da udoli svojim čulima, ali pre svega svom duhu. Pamtimo ga po brilijantnosti i duhovitnosti, i raskošnom stilu pisanja koji i danas budi mlade da krenu u potragu za "zadovoljstvom". Vajld je zbog svog razuzdanog života za ono vreme završio i u zatvoru, kada ga je mladi ljubavnik Alfred Daglas optužio za sodomiju.

Marsel Prust

"U potrazi za izgubljenim vremenom" je delo koje svako treba da pročita za života, a pisac ove knjige dugo se borio sa svojim demonima. Iako su bliski prijatelji i savremenici znali da je Prust gej, on je to poricao. Čak je izašao na duel kada je procurela glasina o njegovoj vezi sa jednim muškarcem, ali je preživeo. Ali su zato dobro dokumentovane njegove veze sa kompozitorem Rejnaldom Hanom i sekretarom Alfredom Agostinelijem. Prust je bio veliki protivnik crkve.

Tomas Man

Man je dobitnik Nobelove nagrade za književnost, a njegova epohalna dela i stil pisanja oblikovali su savremenu književnost. Njegovi dnevnici otkrivaju kako se borio sa svojom homoseksualnošću, koja je na momente postajala mračna, jer su ga privlačili i dečaci. Navodi se i da je Man bio u ljubavi sa Polom Erenbergom, slikarom i violinistom, zbog čega mu je bilo jako teško kada je konačno morao da se oženi. 1950 upoznao je Franca Vestermajera, a tada je napisao "opet, opet sam se zaljubio". Kada je njegova žena objavila njegove dnevnike, nemačka nacija je bila šokirana.

Virdžinija Vulf

Američka autorka britkog pera hrabro je pisala o najmračnijim stanjima ljudske psihe, i delikatnim, i ne tako delikatnim uzrocima pohranjenim u društvu, koji dovode do takvih stanja. Ona je bila feministkinja, i jedna od prvih pisaca čiji je književni lik bio potpuno andogen. Junakinja "Orlanda" bila je napisana po uzoru na njenu ljubavnicu Vitu Sakvil-Vest. Ako sve to nije dovoljan dokaz, evo jedne njene izjave: "Jedino žene raspiruju moju maštu".

Marlen Ditrih

Nemačka glumica jedna je od ikona mračnog XX veka. Otvoreno je pevala lezbejske pesme u kabareima, a ostala je poznata kao jedna od prvih žena koja je bez pardona nosila pantalone. Holivud je širom otvorenih ruku prihvatio njenu nesvakidašnju ličnost i nedefinisanu seksualnost, i postala je jedna od prvih pravih zvezda filma. Živela je slobodno i nesputano, a među njene brojne ljubavi ubraja se ona i sa velikim pisem Remarkom, Sinatrom i - Gretom Garbo!

Greta Garbo

Još jedna glamurozna filmska diva navodno je volela i žene. Već smo naveli jednu aferu sa Ditrih, koja joj je bila rivalka, ali sa kojom se posle zbližila na veoma intimnom nivou. Živela je ekcentričnim životom pripadnice džet seta, nije se udavala, a umesto muževa skupljala je vredna umetnička dela. Postoje glasine o njenim aferama sa nekoliko žena, a među njima je glumice Lilijan Tašman i Luis Bruk, kao i poznata lezbejka i spisateljica Mercedes de Akosta.

Alan Tjuring

Tjuring je čovek kojem se Velika Britanija nakon smrti izvinila zbog onoga što su mu učinili samo zbog toga što je bio gej, a zadužio je britansku naciju i ceo svet kako nismo mogli ni da zamislimo. Tjuring je bio vrsan matematičar i naučnik koji je bio pionir kompjuterskih nauka. Tokom Drugog svetskog rata, pomogao je Britancima da razbiju nemačke šifre i tako im olakšao konačnu pobedu. Kasnije su njegova otkrića posredno dovela do mašina kakve imamo danas, i na kojima je i pisan ovaj tekst. Kada su u javnost isplivala saznanja o njegovim homoseksualnim vezama, podvrgnut je sramnim tretmanima, koji su mu dodatno uzrokovali fizičke i psihičke probleme, zbog čega se najzad ubio.

Endi Vorhol

Najzad, čovek koji je obeležio estetiku XX, pa i našeg veka, imao je tu slobodu da bude otvoreno gej. Vorhol nam je na smeo način pokazao da umetnost može biti svuda oko nas, i da ona često nije "lepa", i da i te kako ume da provocira. Zbog Vorhola je subvezivna gej kultura došla u fokus, a galerije su čak odbijale neka njegova dela zato što su bila "previše otvoreno gej". Njegov uticaj na savremene umetnike je nemerljiv, ali ne završava se samo u sferi umetnosti, već se preliva u brojne druge, poput muzike i marketinka. Zaista, prava pop-art!

Moramo da napomenemo da su ovo tek "najzvučnija" imena sa spiska homosekualca koji su postigli veličanstvena dela za čovečanstvo. Bitno je naglasiti da je tu još imena koja se bar na kratko moraju spomenuti: Donatelo, Karavađo, Frederik II, Volt Vitman, Karl Ulrih, Nikolaj Gogolj, Sesil Rod, Artur Rembo, Konstantin Kavafi, Gertruda Štajn, Vaslav Nižinski, Ludvig Vitgenštajn, Kol Porter, Federiko Garsija Lorka., Tenesi Vilijams, Mišel Fuko, Truman Kapote, Alan Ginsberg, Harvi Milk, Dejvid Hokni...

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)