VELIKI IZAZOVI SU PRED LIZ TRAS: Zna se koji je njen NAJVAŽNIJI ZADATAK

Veliki izazovi nalaze se pred novom premijerkom Velike Britanije Liz Tras, doskorašnjom ministarkom spoljnih poslova, koja je danas kaparisala novu funkciju kada je većinom glasova izabrana za lidera britanske Konzervativne partije. Tras je time istovremeno postala i naslednica Borisa Džonsona na mestu najodgovornije osobe u zemlji. Vraćanje zemlje sa ivice recesije nesumnjivo će biti jedan od njenih najvažnijih zadataka.

Tras je u samom finišu pobedila Rišija Sunaka, bivšeg ministra finansija čija ostavka na poziciju u vladi zbog skandala Konzervativaca je i pokrenula lavinu, a konačni rezultat te lavine je smena Borisa Džonsona.

Bez obzira na to što je Tras odnela pobedu i time postala nova premijerka zemlje, to bi mogao da bude tek "početak njenih muka", jer je u predstojećem periodu ne čeka nimalo lak posao. Najveći izazovi koji su pred Tras su inflacija i energetska kriza, rekla je Helena Ivanov sa instituta "Henri Džekson".

"Ranije su troškovi prosečnog Britanca za gas bili oko 800 funti godišnje. Kada je invazija počela, bile su procene da će biti 2.800, pre dve nedelje je prešla 3.000 funti, a sada će, prema najoptimističnijim procenama, biti čak 6.000 funti. To će sigurno biti njen najveći problem, i nešto čime će morati da se bavi", istakla je Ivanov.

Liz Tras je najavila da će uvesti najveće ekonomske promene u zemlji u poslednjih 30 godina. a Ivanov smatra da će ona to morati da uradi kako bi bar na neki način pokušala da obuzda inflaciju i energetsku krizu.

Na ivici recesije

Da je posao pred novom britanskom premijerkom izuzetno težak, pokazuju i ekonomska istraživanja trenutnog stanja u zemlji, a sva vode manje-više istom zaključku: Velika Britanija je na ivici recesije.

Jedno od takvih istraživanja sproveo je institut "Cips" zajedno sa analitičkom kompanijom "S&P", koji je zaključio da je tokom avgusta zabeležen "težak i ubrzan" pad proizvodnje, pored takođe slabih brojki kada je u pitanju dominantniji sektor poslovanja u Velikoj Britaniji - ugostiteljstvo.

Banka Engleske pažljivo posmatra svaki izveštaj ovog tela kako bi uočila eventualne rane znake upozorenja kada je u pitanju ekonomija, pa su tako u najnovijem mesečnom biltenu mogli da vide sve veću zabrinutost zbog rastuće inflacije.

Pritisci na cene koštanja su ostali izuzetno visoki, što je posledica rasta cene gasa i nafte usled rata u Ukrajini, a industrijski kompleksi nemaju pogodnosti kao obična kućna domaćinstva kada je u pitanju ograničenje cena energenata, prenosi Gardijan.

"Dolazeća premijerka suočiće se sa ekonomijom u kojoj vlada visoki rizik od recesije. Britanskoj ekonomiji preti dalje urušavanje tržišta rada, kao i konstantno podizanje cena zbog toga što su i energenti sve skuplji", rekao je Kris Vilijamson iz kompanije "S&P".

Banka Engleske je predvidela inflaciju koja će biti iznad 13 odsto, što znači da bi bila na najvišem nivou još od ranih 1980-ih, kao i dugu recesiju koja bi trebalo da stupi na snagu u poslednjem kvartalu ove godine. Ekonomisti iz "Goldman Saksa" imaju još pesimističnije prognoze - oni smatraju da bi inflacija mogla da ide i do 22 odsto, blizu posleratnog rekorda postavljenog 1975. godine.

Nema vremena za "medeni mesec"

S obzirom na poteškoće sa kojima se suočava, nova ministarka Velike Britanije neće imati mnogo vremena za proslavu pobede. To se najbolje oslikava u ponašanju njenog tima odmah nakon proglašenja - kako je prenela novinarka BBC sa lica mesta, tim Liz Tras se odmah nakon ručka vratio u kancelariju i krenuo da pravi strategiju za pomoć domaćinstvima sa računima za struju.

Na ubrzan rad kako bi se ograničile cene struje pozvala je i liderka Škotske nacionalne partije Nikola Stardžeon, a Kevin Piči, dopisnik britanskog javnog servisa za ekonomska pitanja piše kako ovakvi planovi Tras "dobro zvuče, sve dok se ljudi ne zapitaju kako će se finansirati".

"Velika je verovatnoća da će to na kraju koštati nekoliko milijardi funti, i narod će to morati da plaća ili kroz račune u narednoj deceniji, ili kroz neke poreze koje bi vlada uvela, ili kroz neke dodatne pozajmice", kaže Piči.

(Espreso / Euronews)