SMEŠTAJ JE SKUP, POREZ JE VELIKI, ALI SU VEKOVIMA ISPRED NAS: Stiglo novo iskustvo radnika sa ISLANDA!

Velika debata razvila se u javnosti o kvalitetu života na Islandu, pošto je hrvatski poslanik Goran Aleksić na svom Fejsbuku počeo da objavljuje ispovesti radnika koji su otišli da žive na ovom ostrvu na severu Evrope.

Posle prvog iskustva, koje je bilo i više nego pozitivno, počele su da stižu i priče u kojima se Island opisuje kao sve, samo ne kao mesto idealno za život.

Danas Aleksić prenosi iskustvo mladog Hrvata koje, kako kaže, njemu djeluje vrlo realno i bez imalo preuveličavanja.

"Pozdrav Gorane, Vidim da se u zadnje vreme prenose objave i iskustva rada i života na Islandu, te sam ih čitao, isto kao komentare ljudi. Ono što mi je zapelo za oko, što me je podstaklo da ti se javim, je iskustvo osobe koja je to opisala "moj 9. krug pakla", te je isto demantovao prethodnu osobu, koja je imala puno bolje iskustvo rada i života.

Iako i jedan i drugi u objavama imaju puno subjektivnih mišljenja umesto činjenica (što je potpuno u redu, naravno), ja vam mogu bez dileme potvrditi da je prva osoba puno bolje opisala pravu situaciju na Islandu nego osoba koja ga je išla demantovati. Podeliću s vama svoju priču i iskustvo s Islanda: Plate u prodavnicama – 3 hiljade evra je ništa neobično za starije i iskusnije radnike. Naravno, to isto zavisi i o puno raznih faktora (odrađeni radni sati, prekovremeni, odrađeni vikendi, praznici, bonusi, koji lanac prodavnica, lokacija...), ali tolika plata se može dobiti tamo, iako ne mogu potvrditi za sve dućane i radnike isto. Klinci od 16 god isto rade tamo, i to jako puno njih, ali oni rade na drugačije ugovore, te oni ne zarađuju tolike cifre. Usluga i tretman u bankama - Nisam nikad išao u velike banke posto sam živio i radio u malom gradiću od cca 1.600 ljudi te ne mogu reći da su mene servirali kafom, ali je vrlo moguće za neke banke. Sto se tiče tretmana klijenata, jako su profesionalni, smireni, ugodni i tu nikad nisam imao problema. A što se tiče namrgođenog i hladnog karaktera koji je čovek tamo doživio, Islanđani su karakterno takvi, bar prema strancima i turistima, te su na prvi dojam "unfriendly" u poređenju s nama, ali kad ih upoznate i počnete provoditi malo vremena s njima, oni će se otvoriti prema vama, bar malo. Zavisi kako kliknete s kojom osobom.

Izdavanja platnih lista - na svim poslovima koje sam radio su meni poslodavci isprintavali platnu listu, a ako imate islandski e-banking račun, onda tamo dobijate elektronsku platnu listu koju možete isprintati ako treba, te ćete ju uvek tamo imati u arhivi i uvek će vas tamo čekati ako vam zatreba. Islanđani alkoholičari - apsolutna istina, te su puno manje "unfriendly" i možete se super provest s njima (šta mislite kako sam upoznavao Islanđanke??)

Nepoštovanje radnika - svaka država i mesta će uvijek imati neke šefove koji neće biti dobri prema svojim radnicima te naravno dobro dođe malo sreće i s time da se to izbegne kada tražite posao, ali ja nikad nisam imao tih problema.

Overall, DALEKO manje u usporedbi s HR, i tamo imate puno veća prava kao radnik u slučaju mobinga i drugih problema. Trebate uvek biti informisani o detaljima i o mogućnostima u šta se upuštate da minimizirate potencijalne probleme. Zato iz poreza plaćate jedan od 3 sindikata, koji su efikasni, rade svoj posao i poslodavac se ne može samo tako izvući u slučaju ako Vas bude tlačio. Smeštaj - ovo je definitivno najveća bol u guzici za strane radnike kad se dogovara posao (pogotovo kroz letne sezone). Osim što je jako skupo, zna biti i skoro pa nemoguće naći smeštaj ako ne počnete tražiti na vreme. Ali puno toga ovde varira, nije isto u Rejkjaviku gde je cca 100 hiljada ljudi i u npr. Egilštadiru gde je 4 hiljade ljudi, tu je razlika u cenama (Rejkjavik je daleko najskuplji i finansijski je puno bolje otići negde u mali gradić), neke firme i poslovi svojim radnicima nalaze male jeftinije sobice, što je po mom mišljenju najbolja opcija, ako idete bez porodice. Uglavnom, s traženjem smeštaja ćete se najverovatnije najviše namučiti ako idete raditi tamo, iako su neki ljudi koje znam prilično brzo i lako sebi našli. Ali to se sve može isfinansirati i uz to se da pristojno uštedeti sa strane, AKO ste finansijski disciplinovani. "Ne treba nužno poznanstvo" Kaže onaj čovek - "SAVETUJEM LJUDIMA DA IDU NA ISLAND SAMO AKO IMAJU NEKOG KO JE PROVEO 10 GODINA NA ISLANDU I TO VRLO BLISKOG INAČE SE NEČE DOBRO PROVESTI POZDRAV" -

Ako imate nekog tamo da vam pomogne i da vas pogura, to je uvek velika prednost koja će vam pomoći, u to nema sumnje. Tu se s čovekom slažem. Ustvari, tako sam ja započeo tamo. Ali sam upoznao nekoliko Balkanaca koji su došli na Island sami i bez pomoći poznanika i danas imaju ispunjene živote tamo, isto kao i bankovne račune. Ne treba vam nužno poznanstvo ili veza da uspete na Islandu (nije to Hrvatska).

No, kao što sam na početku rekao, osoba je tu navela puno subjektivnih mišljenja umesto činjenica, pomešano s više frustracijskog opisivanja nego objektivnog opisivanja, kojom je previše izokrenuo pravu istinu Islanda. Isto tako, osoba nije rekla detalje svog života tamo, gde je radila, kako je došlo do problema, kako se rešavao svaki problem, je l osoba sama odgovorna za svoja loša iskustva ili neko drugi., itd, te ja lično ne vidim neke dobre argumente u njegovoj priči. Island nije savršen, visok je porez, skup je smeštaj, alkohol i cigarete da ne pričam, mentalitet ljudi je hladniji, leti skoro pa ni nema mraka (treba spavati u 0-1 navečer dok je vani sunčano) a zimi skoro nema dana (Island ima visoku stopu depresije zbog puno mraka), vetrovi i kiše znaju biti strašno naporni ako peške idete na posao ili negde, drugačiji je lifestyle...

No, kada se sve zbroji i oduzme, ISLAND JE SVETLOSNIM GODINAMA ISPRED HRVATSKE i ja vam lično preporučam da ako vam se ukaže prilika i ako ste zainteresovani, bar mu dajte priliku na koji mesec. Uvek će biti šanse da ćete naleteti na pogrešnu osobu, pogrešan posao, pogrešno vreme kao i neki ljudi, ali i meni je to bio rizik. Ovo je moje Iskustvo Pre 3 godine sam došao tamo na račun roditelja s 21 godinom, bio sam u "manjim dugovima", neiskusan, mlad, bubuljičav, sam sam živeo prvi put, i to u stranoj državi, s visokim pritiskom na svojim leđima i mentalitetom "don't f*ck it up" kao čistač u hotelu. Danas sam nakon 3 odrađene letnje sezone na Kipru na odmoru, pušim na terasi, sunčam se i razmišljam kako ću svoj deo kuće obnoviti kad se za koji dan vratim u Zagreb, te su mi već za sledeće leto ponovno ponudili posao u informacionom centru na recepciji u nacionalnom parku. (A još uvek ne mogu ni 10 rečenica islandskog sastaviti).

Nekoliko primera povlastica mog posla - plaćeni putni troškovi po Islandu, uključujući moj dolazak i odlazak na Island/s Islanda besplatni glečer tourovi, snowmobiling kayaking... (poslovno), radni dani i vikendi po dogovoru s kolegama ko kad želi raditi ili slobodni dan, vozikanje i istraživanje islandske prirode te ostalih zanimljivih mjesta ponekad (poslovno), poneko okupljanje i druženje s ostalim radnicima iz firme, izrabljivanje, nepoštovanje i diskriminacija je nepoznat pojam na mom poslu, službeno pravo 3 pauze dnevno, itd...

Nije tako svima, svaka osoba ima drugačije stanje, probleme, prednosti i mane u svom životu, isto tako i na Islandu. Ali za uspeh i napredak, svaka osoba treba žrtvovati neke stvari i riskirati u životu i nadati se najboljem. Ja jesam, sam sam se izborio za svoju trenutnu situaciju, radio sam na sebi, kad god bi se ukazala prilika za napredak, ne da sam je prihvatio, nego sam ju zgrabio za mu*a i potegnuo u svom smeru sto sam jače mogao, učio sam sve potrebne detalje poslova, čitao knjige koje su me formirale na bolje, nisam lenčario i sve sam pošteno zaslužio (iako je bilo tu i sreće nekad, mora se priznati), i dan danas još uvijek ne verujem kako mi se život preokrenuo. Ne govorim ovo zato jer se želim hvaliti okolo, nego vam želim dati do znanja u detalje šta je moguće ostvariti na Islandu ako se potrudite, radite na sebi, uvijek zahtevate napredak i ako napravite neke žrtve i rizik. Kako bi mi tek bilo da nisam sezonski radnik nego stalni? Moj izbor i da, svi mi govore da sam lud što ne ostanem za stalno, ali eto, volim doći u HR di se istrošimo, uživam, vidim sa svojima, i uživam u svojoj mladosti dok je još imam. Ne može svaki čovek na Islandu imati ovakav život, retko ko može ovako kao ja, ali tamo se nećete brinuti za posetu sudskih izvršilaca, hoćete li dobiti cipelu na poslu, hoće li vam plata stići na vreme, tj. hoće li vam uopšte biti isplaćena. I kao sto je čovek pre mene rekao, ako vam se frižider il šporet pokvari, samo odeš i kupiš, samo trebaš prvo stati na noge.

To je to uglavnom, da mene neko pita "je l bio dobar potez otići tamo?", moj odgovor je "Da" . Nadam se da i ostali mogu reći "Da", ljudi koji su bili tamo, koji su sad tamo i koji planiraju ići tamo. Ja vam ne mogu garantovati da ćete dobro proći kao ja, niti da ćete biti najsrećniji tamo jer je drugačiji život, kultura, klima, ljudi itd., ali vredi probati.

Ako će biti zainteresovanih, mogu vam poslati neke savete i pomoć sa bitnim stvarima, koji posao da tražite, gde, smeštaj, plate i troškove, internet stranice koje će Vam biti korisne itd., ali ja vam ne mogu srediti posao niti biti nekakva veza. Ako se pitate zašto bi ja vama pomagao i koji su mi motivi, radim to zato jer se jako dobro sećam kakav je moj život bio pre 3 godine, i znam kako je ljudima, te bih voleo pomoći ljudima koji traže izlaz van i koji su spremni ulagati i raditi na sebi za bolje sutra i bolji život. Lep pozdrav i srećno!" JA NE POZIVAM NIKOGA DA IDE NAPOLJE, NEGO POZIVAM I PROZIVAM SVE DA BUDEMO BOLJI I POŠTENIJI PREMA SEBI I DRUGIMA - I MI MOŽEMO BITI KAO ISLAND!

(Espreso.co.rs/Index.hr)