SUTRA SU IZBORI U BOSNI I HERCEGOVINI: Njihov SISTEM je jedan od NAJKOMPLIKOVANIJIH na SVETU, ovo je OBJAŠNJENJE

Posle četiri godine građani Bosne i Hercegovine ponovo izlaze na birališta zbog opštih izbora, ali glasanje nimalo nije jednostavno.

Politički sistem ove države jedan je najkomplikovanijih u Evropi, pa birači uvek imaju pune ruke posla - svi će dobiti po četiri izborna listića.

Situacija u zemlji takođe nimalo nije jednostavna, jer sve tri strane drugačije gledaju na pitanje uređenja Bosne i podele postoje po gotovo svim važnijim pitanjima.

Iako je posle razarajućeg rata i desetina hiljada žrtava i raseljenih pre 30 godina, situacija u zemlji mirna, političke napetosti ne jenjavaju, kao ni društvena i privredna kriza, što je jedan od uzroka zbog koji je BiH među vodećim zemljama sveta po odlasku ljudi.

Bosna i Hercegovina podeljena je na dva entiteta Federaciju BiH - u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati - i Republiku Srpsku, gde većinu čine Srbi.

Taj sistem produkt je Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, kojim je posle raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zaustavljen rat u BiH.

Iz Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (BiH) saopštili su da će se na izbornim listićima naći 127 političkih subjekata: 72 političke stranke, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata.

To znači ukupno 7.257 kandidata, dodali su, a oni se mogu naći na zajedničkoj listi koja ima više od 150 stranica.

Izborna tišina počinje u subotu u sedam ujutru i traje do 19 časova u nedelju, kada će birališta biti zatvorena.

Za šta se sve glasa?

U oba entiteta se glasa za članove Predsedništva BiH.

Bosna ima tri predsednika - po jednog iz redova Bošnjaka, Hrvata i Srba, koji čine tri konstitutivna naroda.

Članovi Predsedništva BiH biraju se na mandat od četiri godine, drugog kruga nema, a na mestu predsedavajućeg menjaju se na svakih osam meseci.

Potom se bira 57 delegata Parlamentarne skupštine BiH, koja takođe funkcioniše na nivou čitave zemlje.

Ona je podeljena na dva doma - Predstavnički dom (42 člana, od čega se 28 bira u Federaciji) i Dom naroda (15, biraju se indirektno u entitetskim parlamentima).

Članovi Parlamentarne skupštine posle formiraju Veće ministara ili Savet ministara.

Savet ministara ili Veće ministara organ je izvršne vlasti u BiH - de fakto Vlada BiH.

Čini ga devet ministarstava i ministara, od kojih je jedan predsedavajući.

Potom ide entitetski nivo.

Oni koji žive u Federaciji biraju članove Parlamenta Federacije, koji ima 156 delegata i poslanika. U zavisnosti od toga gde žive, glasaju i za članove skupštine jednog od 10 kantona na koje je Federacija podeljena.

Svaki od tih kantona ima zasebnu vladu, što znači i trku za funkcije još 10 premijera, 95 ministara i 289 poslanika kantonalnih skupština.

Republika Srpska (RS) za to vreme bira predsednika i potpredsednike RS, kao i Narodnu skupštinu RS, koja ima 83 poslanika.

Usred svega toga je i Distrikt Brčko, zasebna teritorijalna jedinica unutar BiH, koja funkcioniše samostalno i ima izvršnu i zakonodavnu vlast.

Dejtonskim sporazumom ovo područje podeljeno je između Republike Srpske i Federacije BiH, mada su obe strane tvrdile da Brčko pripada njima.

Arbitražnom odlukom, donetom uz posredovanje američke vlada, Brčko distrikt je u martu 2000. uspostavljen kao posebna teritorijalna jedinica u sastavu nezavisne Bosne i Hercegovine.

Dakle, kada se sve to sabere, Bosna i Hercegovina ukupno ima 14 vlada i čak 136 ministara.

(Espreso / BBC)