HRVAT OSTAR PREMA SVOJOJ ZEMLJI: "Pričamo da smo sportska nacija, a niko ne želi da pomogne!"

Kada je početkom oktobra 2017. iz kanadskog Montreala stigla vest da Hrvatska ima svetskog prvaka u gimnastici, za mnoge je to bio popriličan šok. Jer doći do vrha sveta u brutalno teškom i takmičarskom sportu, u sportu kojim su decenijama dominirale najveće sportske i ekonomske sile, i to u hrvatskim uslovima – to je bilo nešto što je zaista zvučalo nestvarno i senzacionalno.

Danas, pet i po godina kasnije, Tin Srbić više nije senzacija u svetu gimnastike. Danas više nije onaj golobradi klinac sa naočarima, dečak koji je pomalo zbunjen stajao na postamentu iznad jednog od najvećih prolaza u istoriji Epke Zonderlenda. Možda su neki mislili 2017. da će to ostati priča na jedan dan, ali ih je Tin brzo razuverio. Od tada je dva puta bio na evropskom postolju, još jednom na svetskoj sceni, a kruna je stigla u leto 2021. kada su mu se ostvarili dečački snovi i kada mu je oko vrata zablistalo olimpijsko srebro.

Tin je nedavno otkrio da je u austrijskoj kompaniji Palfinger prvi put u karijeri dobio sponzora od kojeg dobija finansijska sredstva u zamenu za unapređenje. Koliko mu taj ugovor znači u trenutku kada mnogi vrhunski hrvatski sportisti ne mogu ni da pomisle da dobiju sponzora?

- I za mene je to bilo neočekivano. Gospođa Monika Pepić, koja živi u Austriji, pokušala je to da progura. Videla je vezu između te kompanije i mene kao studenta mašinstva i mislila je da ja to zaslužujem. U početku nisam verovao da će uspeti, verovatno ni ona, ali uspeli smo posle nekoliko meseci i mnogo mi znači što je tako velika kompanija odlučila da me sponzoriše. A s druge strane, iskreno mi je žao što je to ovde nemoguće. Tu dolazimo do najtužnijeg dela ove priče.

Tin je izuzetno zahvalan Cedeviti, sa kojom je nedavno produžio saradnju i koja mu daje automobil na korišćenje, ali je krajnje razočaran što je malo takvih primera i malo hrvatskih kompanija koje su spremne da pomognu sportistima. – Žao mi je što smo kao društvo i država toliko pali da ni najbolje hrvatske sportiste ne mogu sponzorisati domaće kompanije. Drugim rečima, ovi sportisti moraju da se ubiju da traže i mole da im neko nešto da. Rekao sam sebi, ne pada mi na pamet da ću bilo koga moliti. Ako je neko voljan da me sponzoriše, rado ću razgovarati sa svima, ali nema šanse da ću nekoga moliti. Posebno ne ovde. Tako da kažem, s jedne strane sam veoma srećan zbog novog sponzora, a sa druge strane me je pogodila neka realnost. Pa nemojte me zezati da su Austrijanci voljni da vas sponzorišu pre neke hrvatske firme?! To je kao oksimoron. Prebijamo se da smo sportska nacija, a zaista jesmo, s obzirom na rezultate i koliko nas je malo, a s druge strane, niko ne želi da pomogne. Ali moj Bože, to je ono što jeste - rekao je između ostalog Tin Srbić.

(Espreso/Sportal)