ĐURA PROGOVORIO O ZAVISNOSTI, PA OTKRIO PORODIČNU TAJNU: Svi živimo sličnim načinom života! Najviše se bojim NEMOĆI

Najizvođenija predstava u regionu "Đurologija" ponovo se igra u Bosni i Hercegovinu.

Tako je Branko Đurić Đuro povodom svoje hit predstave koju će između ostalih održati i u svom rodnom gradu dao intervju za Avaz.ba. Sarajlija s ljubljanskom adresom, glumačka zvezda, roker, reditelj, navijač Želje, vlasnik pozorišta u Zagrebu, otvoreno je govorio o predstavi, rodnom gradu, privatnom životu...

Gotovo je sigurno da će se u Sarajevu po 20. put tražiti karta više. U ovom slučaju pitanje nije stereotipno - šta „Đurologija“ ima, a druge predstave nemaju?

- Šta god da kažem, možda zazvuči neskromno. Napravio sam iskrenu predstavu u kojoj ljudi prepoznaju sebe. Svi su već čuli za „Đurologiju“ i znaju da dolaze na 90 minuta čistog smeha. To ih verovatno privlači.

U čemu je razlika – izaći pred svoju raju u Sarajevu i pred publiku u Ljubljani?

- Kao što verovatno znate, ja ne pravim nikakvu razliku među ljudima. Ne pristajem na podelu bilo koje vrste. Tako ni ne delim svoju publiku. Gdje god nastupam, dajem sve od sebe i srećan sam što gde god nastupam, dobijem od svoje publike jednak feedback. Normalno je ipak da se čovek najbolje oseća kad je kod kuće.

Kao ona Vaša pesma s Bregom: „Ovo je hip-hop bosanski...“, i Vaša "Đurologija" je humor bosanski. Precenjujemo li mi iz BiH ponekad naš humor, muziku, filmove, a ponekad i sportska dostignuća ili smo stvarno baš dobri?

- Pre bih rekao da često potcenjujemo nešto što je domaće.

U Vašoj knjizi „Mojih pedeset“ otkrili ste mnoge događaje iz privatnog života. Kazali ste da je njeno pisanje za Vas bilo autopsihoterapija. Jeste li uspeli preraditi bolne događaje iz Vaše prošlosti?

- Ništa nisam “prerađivao”. Uživao sam u pisanju i tom koncentrisanom vraćanju u prošlost. To čačkanje po sebi je kao onaj osećaj kad te svrbi rana, znaš da nije dobro, ali ti je ipak češeš.

Za vikend ste s „Bombaj štampom“ u Amsterdamu. Trpi li Vaš porodični život zbog glume, muzike, putovanja…

- Skoro cela moja porodica se bavi sličnim stvarima i živi sličan život. Zato se uvek tako razumemo.

Jeste li ljubomoran suprug?

- Nisam.

Koliko Vas dotiče ili ne stanje u regionu bivše Jugoslavije?

- Šta je problem sa stanjem u regionu? Sve je upravo onako kako smo hteli.

Jeste li Vi mamin sin?

- Mislim da pomalo i jesam, ali bolje je da to pitate moju mamu Fadilu.

Vaš najveći strah?

- Moram priznati da što sam stariji, imam sve manje strahova, ali verovatno, kao i svi drugi, najviše se bojim nemoći da utičem na stvari oko sebe. Ono kad postaneš zavisan od drugih, toga me je ponekad strah.

Otac ste troje dece, a sami svog oca niste upamtili. Utiče li to u nekoj meri na Vaš odnos prema ćerkama i sinu?

- Imao sam puno ljubavi oko sebe dok sam odrastao u Sarajevu. Mislim da istu tu ljubav prenosim dalje na svoju decu, porodicu, prijatelje… Lepo je sve deliti, uvek se vrati u još boljem obliku.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Avaz.ba)