1992. GODINA JE BILA BITNA ZA MARIJU POPOVIĆ! Voditeljka RTS za Espreso o PERIODU koji NIKADA NEĆE ZABORAVITI

Kroz emisiju "RTS Ordinacija" autorka i voditeljka ove emisije Marija Popović često sa svojim gostima daje savete roditeljima kako da brinu o zdravlju svoje dece. Čak i o onom mentalnom zdravlju.

Ovog puta se ne osvrćemo na drugu decu, već smo želeli da saznamo kakva je Marija bila kao devojčica.

Naime, danas je 1. septembar, dan kada učenici kreću u školu, a to je bio idealan povod da proverimo u koju osnovnu školu je išla voditeljka javnog servisa i koje uspomene iz škole su joj ostale večno urezane u sećanje.

– U osnovnu školu sam krenula 1992. godine. To je bila OŠ "Vlada Aksentijević" na Dorćolu, gde smo tada živeli. I s obzirom na to da nisam imala ni starijeg brata ni stariju sestru, ja nisam mogla da vidim kako je to raditi domaće zadatke, kakvi su to zadaci, kakve su obaveze u školi i kada sam krenula u školu za mene je to bilo jedno skroz novo iskustvo bez obzira na to što su me roditelji, bake i deke spremali na to šta me čeka. I kada smo pošli u školu, imala sam jednu iskusnu i strogu učiteljicu, kojoj smo mi bili poslednja generacija. To je bila Milanka Nušić i ona je stvarno držala disciplinu na času, a ja sam bilo jedno jako nemirno dete, koje je volelo da priča non-stop na svakom času, tako da sam često menjala druga u klupi - otkrila je Marija za Espreso na početku našeg razgovora, pa nam je potom otkrila zašto je često menjala druga ili drugaricu sa kojom je sedela u klupi:

– Ne mogu da se setim sa kim sam sedela prvi dan u klupi, ali često sam menjala druga ili drugaricu sa kojom sam sedela, zato što je ta moja učiteljica Milanka, koja mi je baš u lepom sećanju, bila stroga i nije mi dozvoljavala da ja tako pričam i tražila je druga koji neće podleći mom uticaju da tu nešto stalno čavrljamo, a stvarno mi je taj prvi razred ostao u lepom sećanju. Mi smo imali jednu malu žensku ekipu. Ja se njih i danas sećam. Nažalost, nismo više u kontaktu. To su bile Darija, Tamara, Marina i Jelena i nas pet smo stalno provodile male i velike odmore, igrale smo lastiš, to je meni sve u jako lepom sećanju, sve u vezi sa tim.

Voditeljki RTS-a su u jako lepom sećanju ostala druženja sa svojim vršnjacima.

– To igranje lastiša, sa takvom strašću smo trčale da igramo taj lastiš. Ko će da preskoči slepoočnice, ko će da preskoči teme... Ja sam skakala kao luda, vežbala sam i onda sam sama razvlačila lastiš kao da vežbam da bih najbolja. I žao mi je što više nisam u kontaktu sa ljudima iz osnovne škole. Valjda obaveze tako izrežiraju. Ali kada se svega ovoga setim srce mi je puno. Baš mi je lepo da se svega ovoga setim.

Marija je na kraju osnovne škole bila vukovac, ali je priznala i koji problem je imala na početki osnovnog obrazovanja.

– Nisam imala probleme sa gradivom. Kasnije sam bila i vukovac u osnovnoj školi. Bila sam dobar đak, osim što sam volela da pričam, pa i ne čudi što sam postala novinar, gde su mi reči sredstvo za rad. Ali šta je bilo interesantno, kada smo počinjali da pišemo, primećuje učiteljica kako meni u rečima fali po neko slavo. Gutam slova u rečima. I sada ustanove tata i mama, pričaju sa mnom zašto se to dešava. Kaže tata: "Treba da pišeš svako slovo koje govoriš i onda nećeš gutati!" I tada sam shvatila u čemu je trik. A ja ujutro kada se probudim, i gledam "Jutarnji program RTS-a", obično bude neka pesma. I tu pesmu zapamtim. I ceo dan je u školi pevam u glavi. I onda sam vrlo brzo to ispravila.

Marija nam otkrila i kako je izgledalo kada su dečaci pokušavali da privuku pažnju njenih drugarica i nje.

– I još jedna važna stvar koja se pamti iz tog perioda, iz prvog razreda, a to je rekreativna nastava. To je bilo fenomenalno. E, sada, pošto sam ja već samostalno putovala bez roditelja kada sam išla u vrtić, to mi je bilo vatreno krštenje, tu sam se isplakala za tatom i mamom, a ovo u prvom razredu mi je bilo fenomenalno. Već sam se navikla, nisam plakala, uživala sam. U sobama smo pravili haos. Nažalost, nismo mogli u sobama da budemo nas pet, već njih tri i nas dve. To su bile žurke. Sećam se da su tada bile prve neke simpatije, zaljubljivanja. Dečaci gurnu ljubavne papiriće ispod vrata, onda se to čita, to je bilo baš slatko. I kada se setim te prve rekreativne, stavno mi oko srca bude toplo. Žao mi je što se ne viđam sa svim tim ženama danas.

Današnja voditeljka RTS-a je imala velike sportske uspehe u periodu dok je išla u osnovnu školu.

– Kasnije kada smo se u starije razrede, ja sam se prebacila u OŠ "Ivo Andrić", koju sam i završila i taj period mi je ostao u lepom sećanju. Naročito po sportskim uspesima koje sam beležila. Bila sam dobar sportista. Donosila sam školi medalje iz atletike, odbojke, trčala sam kratke staze i skakala sam u dalj. I baš sam to dobro radila i uvek je bila neka medalja, ili sa gradskog ili sa okružnog takmičenja. A kada se vratiš u školu, tebi srce bude puno, svi ti čestitaju. I tada shvatiš kako kada nešto radiš i uložiš trud, onda ti se nešto vrati. To mi je bilo nešto lepo po čemu pamtim osnovnu školu.

Bonus video:

(Espreso/M.V.)