NAJVEĆA FILOZOFIJA ŽIVOTA NALAZI SE SAMO U JEDNOJ REČENICI IVE ANDRIĆA: Evo kako je o LJUBAVI govorio NAŠ NOBELOVAC

Teško je zamisliti da je Ivo Andrić čekao preko 30 godina na svoju ljubav. Toliko je bio strpljiv i toliko je bio istrajan u tome da sačeka svoju Milicu, da je živeo pored nje i njenog supruga, kao najbolji prijatelj i drug sve dok ona nije postala udovica. Za to vreme svi su pričali da je on ekscentrik, neženja, čovek koji ne voli žene, a on je čekao na svoju "Jelenu, ženu koje nema".

Ivo Andrić je znao nešto: "Svi pravi životi su lepi i teški."

Sa tom mišlju je živeo svoj pravi, lepi život, mirno i tiho i onda: "LJubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja."

Kada su se venčali on i njegova Milica, život je napokon dobio svoj pravi smisao, a Ivo svoju ljubav.

"Mir i spokojstvo jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi."

A onda, nakon godina lepog života, njegova Milica umire, a Ivo se povlači u sebe čekajući red da i on ode kod nje: "Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo."

Dane provodi čitajući, pišući, samujući... Pričali su da je poremetio s umom, da hoda kućom pričajući koješta, ali istina je bila da je nastupila komplikacija zbog poremećaja cirkulacije krvi, što je stvaralo maglu u mozgu.

"Život je stanje aktivnosti koje stalno teži ka smrti i primiče joj se lagano i postupno; a smrt je rešenje te duge bolesti koja se naziva život.Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se plašili. A nije trebalo. Trebalo je živeti."

Umire u 83oj godini, na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu: "Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje."

Bonus video:

(Espreso/Novosti Magazin/Presnosi A.M.)