DEDA DRAGAN IMA 101 GODINU I ZDRAV JE KAO DREN: Njegov RECEPT svi treba da ČUJU ako ŽELE DA OTERAJU BOLEST

Dobro sam, samo me starost umorila. Veseli čovek se bori i radi, uvek bi nešto više, a od zdravlja ništa preče nema. Eto, do skoro sam čitao, voleo sam novine. Svaki čovek je sebi lekar, jedi i pij ono što ti prija, ali uvek s merom", kaže Dragan koji osim slabijeg sluha, nema većih zdravstvenih problema

Starina Dragan Plazinić iz sela Milatovići u Dragačevu (opština Lučani), gazi 101. leto. Ne pije apsolutno nikakve lekove, nema zdravstveni karton ni izabranog lekara, umesto toga odabrao je da živi po sopstvenom receptu, časno i u miru. Vitalan i razborit kaže da univerzalni savet za dugovečnost ne postoji ali ima načelo po kojem je živeo i svakome ga preporučuje.

"Treba dobra dela činiti i dobro misliti, ne treba zlo činiti, nikad i nikome. Dobro čini i dobru se nadaj. Čoveku ako ne možeš da pomogneš, nemoj mu ni odmagati. Svako danas ima svoje probleme, treba to razumeti. A raznih pokvarenih ljudi ima, hoće da ukradu, ubiju, svedoče lažno, a to ništa ne valja, za sebe i za potomke, ne sme čovek da greši dušu. Samo treba dobra dela činiti i bogu se moliti. Ko god zlo radi, rđavu će sudbinu da dočeka i on i njegova deca", priča vremešni Dragačevac koga je život na razna iskušenja stavljao.

Rođen je 22. decembra 1922. godine u dragačevskom selu Guberevci, mladalačka ljubav ga odvela u susedno selo Milatoviće u kojem je za životnu saputnocu izabrao Milanku, miraždžiku. Na njenom kućnom pragu izrodio je s nevestom dve ćerke. Verica Nikolić (72) danas sa suprugom Ljubišom brine o ocu, a druga Mila je preminula u 21. godini na porođaju, rodivši drugu ćerku.

"Dobro sam, samo me starost umorila. Veseli čovek se bori i radi, uvek bi nešto više, a od zdravlja ništa preče nema. Eto, do skoro sam čitao, voleo sam novine. Svaki čovek je sebi lekar, jedi i pij ono što ti prija, ali uvek s merom", kaže Dragan koji osim slabijeg sluha, nema većih zdravstvenih problema.

Vid ga dobro služi, naočare nikada nije nosio. Kaže da boraniju i kupus nikada nije jeo, kao ni suhomesnate proizvode.

Pre 30 godina je ostao sam kada mu je u 62. godini preminula supruga Milanka. Posećivali su ga ćerka, unuci i praunuci. Tako je bilo sve do 2007. godine, kada je napustio kućni prag i preselio se u Čačak. Tada je brigu o njemu preuzela ćerka Verica sa kojom živi na relaciji Čačak - Viča. Ona i njen suprug brinu o njemu, a pripomažu unuci i praunuci.

"Do 85. godine je živeo potpuno sam u Milatovićima, na seoskom imanju je odgajao tri krave, muzao i prodavao mleko, tako 30 godina. Raduje se kada leti odlazimo u Viču, na imanje moga muža. Voli da šeta, da razgovara s ljudima", priča ćerka Verica koja dodaje da je njen otac i u ovim godinama prilično samostalan.

"Još uvek je veoma bistrog uma, svega se seća, a porodično stablo zna za svaku familiju u okolnim dragačevskim selima. Nekada se zabrinem što sam ja zaboravila ko je kome ujak, stric ili ko se u koju familiju udao il' oženio", priča Verica.

Deda Dragan od ćerki ima četvoro unuka i osam praunuka, među kojima su IT stručnjaci, inženjeri, profesori, gimnazijalci...

"Jedan od praunuka je pred ženidbom i uvereni smo da će deda dočekati 'bele pčele'. Dedu svi obožavaju, redovno ga posećuju i pamte dane kada su dobijali džeparac. Danas svi dolaze punih ruku, a deda se posebno raduje poslasticama koje mu donose, raduje se kao dete. On to nije rekao, ali svi znamo da je on životni vek proveo bez nerviranja. Znao je da gleda kako seno na livadi kisne, a on bez nervoze kaže 'neka, razvedriće", zaključuje ćerka Verica.

(Espreso/lepote Srbije)