PO BIBLIJI, OVO JE RAZLIKA IZMEĐU UBISTVA I ZLOČINA UBISTVA: Malo ko to zna, a veoma je VAŽNO za VERNIKE

Mnogi hrišćani otkrivaju da zapravo ne razumeju dalekosežne, nepromenljive i zahteve moralnog zakona u Bibliji, a još manje autoriteta koji moralni zakon daje krivično-pravnom zakonodavstvu u uslovima pojave i postojanja greha. i nosioci greha.

Međutim, Biblija pravi razliku između ubistva i zločina ubistva. U našem jeziku, nažalost, ne postoje različite reči koje razdvajaju ova dva pojma, kao na primer u engleskom - "kill" (ubiti) i "murder" (počiniti krivično delo ubistva). Tako ćete u engleskim prevodima šeste Božije zapovesti naći „Ne ubij“ (ne „You shall not kill““). To je tačan prevod hebrejske reči za „zločin ubistva“ što doslovno znači „namerno, s predumišljajem ubistvo druge osobe iz zlobe“.

U zakonima nekih zemalja, kao što je u SAD, možete pronaći precizne definicije šta je zapravo krivično delo ubistva: „Zločin ubistva je protivpravno ubistvo čoveka, ili fetusa, sa zločinačkom namerom.

Zlonamernost je oblik zle namere koja pravi razliku između „zločina ubistva“ i „ubistva“. I danas u američkom zakonu postoje prihvatljivi oblici ubistva koji nemaju ovu vrstu zle namere, a postoje kao izuzeci od zakona o ubistvima. Evo nekih uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se tretirali kao takvi:

Osoba ubije nekoga slučajno

Osoba pokušava da se odbrani od krivičnog dela ubistva (samoodbrana); Osoba pokušava da spreči nekoga da uđe u njegov ili njen dom i izvrši nasilni zločin;

Osoba nastoji da spreči krivično delo ubistva nekog drugog (zaštita nevinih). U svim ovim situacijama, ubistvo je zapravo pravni čin koji se može oprostiti. Čak i oni koji ne priznaju postojanje Boga ili autoritet Biblije prepoznaju neophodnost takvih zakona — zakona koji dozvoljavaju upotrebu smrtonosne sile za postizanje nekog većeg dobra.

Međutim, zanimljivo je primetiti da ovi izuzeci nisu izum modernog čovečanstva, oni su jednostavno odraz drevnog biblijskog zakona. Biblija i zakoni koje je Bog uspostavio u uslovima greha izvor su dobrih savremenih zakona. Pogledajmo neke primere.

i) Slučajno ubistvo nije krivično delo ubistva

„Ko udari čoveka da umre, neka se pogubi. Ali ako ga on nije čekao, nego je Bog dopustio da se to dogodi rukom tog čoveka, odrediću vam mesto gde može da pobegne“ (Izlazak 21:12,13).

„Ali ako ga slučajno gurne, ne iz neprijateljstva, ili baci nešto na njega, ali ne iz zasede, ili ga ne vidi i baci kamen koji može da ubije čoveka, ili pusti da kamen padne na njega pa da on umire, a nije bio u neprijateljstvu s njim i nije mu naumio, onda neka skupština presudi između ubice i osvetnika za krv po ovom zakonu. Neka skupština izbavi ubicu iz ruku krvnog osvetnika i neka se vrati u grad utočišta u koji je pobegao“ (Brojevi 35:22-25).

ii) Ubistvo u samoodbrani (ili u odbrani svog doma) nije krivično delo ubistva:

„Ako neko uhvati lopova kako provaljuje i udari ga tako da umre, onaj koji ga je udario neće biti kriv za krv“ (Izlazak 22:2).

„Jednog dana, kada je Mojsije već odrastao, otišao je svojoj braći i video kako se trude. Tada je video kako Egipćanin tuče Jevrejina, jednog od njegove braće. Pogledao je na jednu i na drugu stranu, i kada je video da nema nikoga, ubio je Egipćanina i sakrio ga u pesak“ (Izlazak 2:11,12).

Nemamo zapisa o tome da je Bog osudio Mojsija zato što je poštedeo život tog roba. Naravno, to ne znači da je ovaj Mojsijev čin bio potpuno opravdan, pre se može reći da je postupio naglo i ishitreno, verujući da Bog namerava da pobunom i ratom oslobodi svoj narod.

„Kada je Avram čuo da je njegov nećak zarobljen, okupio je svoje ljude obučene za borbu, trista osamnaest robova rođenih u njegovom domu, i krenuo je u poteru za Danom. On i njegovi robovi su se razdvojili tokom noći i napali ih. Zato ih je pobedio i poterao do Hoval-a, koji je severno od Damaska. Pokupio je svo ukradeno blago, i vratio je svog rođaka Lota, zajedno sa njegovim blagom, ženama i drugim ljudima“ (Postanak 14:14-16).

Bog nije osudio Avrama za zločin ubistva jer je spasio Lota. Avram je bio posebno blagosloven od Boga preko Melhisedeka za ovu akciju.

Ubistvo postaje zločin ubistva kada (i samo kada) nije na pravi način opravdano, a opravdanja su jasna: možete koristiti bilo koju silu neophodnu da zaštitite svoj život od neprijateljskog agresora, ili da spasite život nevine osobe od tako neposredne i životne opasnosti. Razlika između legalne i nezakonite upotrebe smrtonosne sile je stvar motiva, namere i opravdanja, a ove razlike nalazimo objašnjene u Svetom pismu.

Moralni zakon ovlašćuje Boga da sankcioniše grešnike Pored propisa u krivičnopravnom sistemu koji su definisali razliku između ubistva i krivičnog dela ubistva u građanskim zakonima koji su bili na snazi.

Suština promocije olako shvatanja greha i negiranja važnosti Zakona Da su zakoni koji su važili u teokratskom Izraelu danas primenjivi, mnogi popularni i istaknuti hrišćanski „propovednici“ i „veroučitelji“ bili bi manji od makova zrna. Da ne govorimo o onima na istaknutim pozicijama u crkvama koji se posle skandala i dalje promovišu u hijerarhiji, zaštićeni kao beli medvedi.

Šta je suština liberalnih tumačenja Biblije? Pre svega, moramo biti svesni da se verski organi neprestano trude da Sveto pismo deluje „manje neprijatno“ i zahtevno kako bi se lakše regrutovali i pridobijali vernici. Da li ovo čini uslugu ljudima?

Drugo, još od Luciferove pobune na Nebu, lansirana je ideja da se može imati i živeti život nezavisan od primene principa Božijeg moralnog zakona, odnosno poretka života. Ova ideja je više puta prepakovana i kamuflirana na različite načine tokom ljudske istorije. Kako to grešnik želi da vidi, to je najbolje izraženo u izjavi čuvenog sataniste Alistera Kroulija: „Radi šta hoćeš je sve zakon.” Pošto liberalni vernici ne mogu otvoreno i direktno da promovišu ovu maksimu, oni to isto tako uspešno rade u kružnom toku. način - izvrtanjem biblijskih učenja, obično povezanih sa upućivanjem na "savremeno doba" i dostignuća društva. Dok jedni projektuju večnu koegzistenciju dobra i zla kroz fiktivne ideje o zagrobnom „nebu“ i „paklu“, drugi ističu „jevanđelje ljubavi“ i Hrista koji je „uzeo na sebe sve grehe i umro za njih“ (neki čak i ići toliko daleko do gluposti i bogohuljenja da tvrdi da je umro drugom smrću), vešto zaobilazeći da objasni kako je tačno to učinio, koje su pravne konotacije Njegove žrtve i, što je najvažnije, kako se ona uklapa u realizaciju Plana Spas i Božiji sud.

Još od početka pobune na Nebu, jedan od Luciferovih argumenata da ubedi svoje sledbenike da istraju u pobuni bio je da Bog neće i nikada nije mogao da kazni svoja stvorenja smrću za prestup. Satana je upotrebio isti obmanjujući argument kada je naveo Evu da prestupi: Nećeš umreti. Ali Bog odlučno izjavljuje u Bibliji da je plata za greh smrt.

(Espreso/Religija.me)