90 posto moždanih udara se može sprečiti na ovaj način! (FOTO) (GIF)

3 sexy fantazije koje žene žele, a ne smeju da probaju! (FOTO) (GIF)

Žrtve moždanog udara su često mlađe od 45 godina, najviše zbog stresnog načina života s kojim se treba naučiti nositi. Najvažniji faktori rizika su pušenje, ishrana, dijabetes...

Obično se misli da je moždani udar bolest starije populacije, ali istina je da se kod muškaraca najčešće javlja između 55 i 60 godina, a kod žena deceniju kasnije što je verovatno posledica ‚‚zaštićenosti” ženskim polnim hormonima sve do perioda menopauze.

Kod muškaraca se javlja 30 procenata češće nego kod žena, a osobe koje ga dožive su nekad i mlađe od 45, najviše zbog stresnog načina života.

Test u tri faze

Sumnjate li da neko ima moždani udar, podvrgnite ga testu u tri faze. Ako primetiti ijedan od ovih simptoma, zovite hitnu pomoć.

1. Lice

Pogledajte da li je lice simetrično. Ako vam se čini da jedna strana ‚‚visi”, recite osobi da se nasmeje - ako ne može da podigne oba ugla usana, nešto nije u redu.

2. Ruke

Tražite da osoba podigne ruke. Ako je jedna ruka slaba i ‚‚pada”, to je znak za uzbunu.

3. Govor

Na udar može upućivati i čudan ili nerazumljiv govor, ponavljanje reči ili fraza. Tražite osobi da ponovi jednostavnu rečenicu pa obratite pažnju na izgovor

Znakovi nedovoljne snabdevenosti kiseonikom

Iznenadna oduzetost ili slabost lica, ruke, noge, pogotovo na jednoj strani tela

Iznenadna zbunjenost, teškoće u govoru ili razumevanju

Iznenadni nemogućnost ili zamućenost vida na jedno ili oba oka

Iznenadne poteškoće u hodanju, vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili neusklađeni pokreti

Iznenadan napad glavobolje bez poznatog uzroka

Ako primetite ove simptome, ne čekajte nego odmah nazovite lekara. Drugi podjednako opasni iznenadni simptomi su dvostruke slike, suvoća usta, mučnina i povraćanje. Ove kratke epizode nazivaju se prolazni ishemični napadi (TIA) ili ‚‚mali moždani udari”.

Prevencija udara

Moždani udar se pre shvatao kao prolazna epizoda, ali danas se zna da se tiho razvija godinama. Pravovremena prevencija počinje već u mladosti.

‚‚Interstroke" studija je pokazala da je 90 posto moždanih udara vezano za 10 najvažnijih faktora rizika:

Povišen krvni pritisak

Pušenje

Odnos struka i kukova

Ishrana

Redovna telesna aktivnost

Dijabetes

Alkoholizam

Srčani uzroci

Odnos apolipoprotein B prema A1

Psihološki faktori - stres i depresija

‚‚Brain fitness" saveti

Za zdravu ishranu i fizičku aktivnost važno je ‚‚vežbati” moždane funkcije - odnosno raditi ‚‚brain fitness”.

Da se mozak ne bi ulenjio, potrebni su mu stalni podsticaji i novi zadaci jer rutina ‚‚ubija” vitalnost moždanih funkcija. Ti podsticaji mogu biti nešto sasvim jednostavno ili ono što nam se najviše sviđa. Što više novih zadataka dajete mozgu, to će vas on bolje služiti, bez obzira na godine koje prolaze.

Važan je i stav prema životu. Treba imati poverenja u sopstvene snage i mogućnost ješavanja bilo kakvih radnih, emocionalnih, društvenih ili drugih problema.

1. Jedite tamnu čokoladu

Dok jedete čokoladu aktivira se deo vašeg mozga koji izlučuje dopamin, važnu hemikaliju u mozgu. Taj deo mozga omogućuje učenje i pamćenje.

2. Posetite muzej

Idite u muzej ili na neko drugo mesto koje vas zanima i pridružite se vođenim turama. Kad dođete kući, pokušajte da rekonstruišete turu razgledanja popisujući šta ste videli i svega čega se sećate. Sećanje je moždana aktivnost koja uključuje sve nivoe moždanih operacija, primanje informacija, pamćenje i razmišljanje o njima.

3. Zapamtite reči nove pesme

Naučite da pevate stihove neke nove pesme. Zašto? Razvijanje pažljivog slušanja pomoći će u razumevanju, razmišljanju i sećanju. Kad se fokusirate, otpušta se neurotransmiter acetilkolin, hemijski prenosnik informacija u mozgu koji omogućava plastičnost mozga i oživljava sećanje.

4. Naučite da svirate instrument

Sviranjem instrumenta vežbate međusobno povezivanje delova mozga, uključujući slušanje, kontrolu finih pokreta i prevod pisanih nota (funkcija vida) u muziku (funkcija pokreta i zvuka).

5. Menjate raspored u stanu

Uvođenje novosti doslovno aktivira i pokreće mozak stvarajući nove neuronske puteve i veze. Zato menjajte svoju okolinu sitnicama svakog dana. To, na primer, može biti menjanje pozadine na vašem računaru svakog dana ili čak sata. Idite svaki dan različitim putem na posao i s posla. Ako ste dešnjak, perite zube levom rukom, očešljajte se levom rukom, zakopčavajte dugmiće levom rukom!

6. Ne koristite lift

Kardio respiratorne vežbe i aktivnosti smanjuju rizik od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih problema, poznatijih kao faktora rizika za razvoj Alchajmerove bolesti. Ove aktivnosti poboljšavaju i protok krvi u mozgu pa smanjuju opasnost od sužavanje krvnih vena i moždanog udara.

7. Odmor i spavanje

Dok spavate vaš mozak sortira, objedinjuje i čuva informacije i sećanja akumulirana tokom dana, to je razlog zašto je osam sati sna noću toliko važno. Samo šest minuta sna je jednako je vredno, za kratkoročno prisećanje, koliko i spavanje noću. A odmor od 90 minuta sna pokazao se kao način ubrzavanja procesa koji pomažu mozgu da konsoliduje dugoročne uspomene.

8. Pomerajte oči gore i dole, levo i desno

Da biste lakše zapamtili nešto bitno, pomerajte oči u dva suprotna smera (gore dole ili levo desno) trideset sekundi. Zašto? Ova mala vežba pomaže da udružite dve polovine mozga, a tako se i bolje i lakše primaju informacije.

9. Rešavajte ukrpštenice

Odaberite jednu reč od osam slova, zatim napišite tri nove reči koje počinju s prva tri slova odabrane reči. Ili kreirajte igru memorije pokušavajući da nabrojite šta sve imate u frižideru ili raspored stvari u ormanu.

10. Družite se

Biti okružen ljudima smanjuje rizik od razvoja demencije. Zašto? Bitno je da ste okruženi ljudima s kojima se osećate prijatno i koji vas stimulišu i pokreću. Ljudi koji su fizički ili emocionalno izolovani su izloženiji depresiji.

(Espreso.co.rs / Izvor: 24sata.hr)