REVOLUCIJA STIŽE
10 tehnologija koje će zauvek promeniti naš svet! (FOTO) (GIF)
Kada je mlada Amerikanka Kala Luks u januaru 2015. rodila blizance Levija i Koltona, bila je presretna. Ali tri meseca kasnije usledio je šok jer je Leviju dijagnostikovana teška kombinovana imunodeficijencija (SCID).
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Deca obolela od te bolesti imaju toliko narušen imunološki sistem da mogu da žive isključivo u sterilnim uslovima unutar zaštitnog balona koji ih štiti od potencijalno smrtonosnih infekcija.
VIKILIKS NAS JE NAUČIO: Ovo je najvažnija lekcija o zaštiti ličnih podataka! (FOTO)
Kad su lekari kao jedinu mogućnost ponudili eksperimentalnu genetsku terapiju u Dečijojj bolnici u Bostonu, Kala i njen suprug Filip su spremno pristali. Gotovo dve godine nakon eksperimentalne terapije, mali Levi je zdrav dečak koji uživa u igri s blizancem Koltonom.
Genetska terapija prvi put je primenjena još 1990. a taj oblik lečenja najavljen je kao revolucija u medicini koja će dovesti do izlečenja niza genetskih oboljenja pa čak i raka.
Ali, zbog smrtnog slučaja tokom jednog kliničkog eksperimenta u SAD zaustavljeni su svi pokušaji genetskog lečenja.
Genetska terapija 2.0
Pojednostavljeno, genetska terapija zamena je defektnog gena zdravim. Pritom se zdravi gen ubacuje pomoću retrovirusa koji su tako modifikovani da ne mogu da izazovu bolest. Ipak, ovakav pristup nije bez opasnosti jer imunološki sistem bolesnika može da reaguje na unošenje virusa, ponekad uz potencijalno smrtonosnu imunološku reakciju.
Srećom, poslednjih godina su rešili osnovne probleme vezane uz genetsku terapiju pa su sada u toku klinička istraživanja za 40 - 50 bolesti, navodi MIT Technology Review, najstariji tehnološki časopis na svetu.
U svom tradicionalnom godišnjem pregledu taj ugledni časopis uvrstio je “genetsku terapiju 2.0” kao jednu od 10 najvažnijih tehnologija koje će idućih godina izmeniti našu svakodnevicu.
Među 10 novih obećavajućih tehnologija, MIT Technology Review ističe i one koje bi u idućih 10 do 15 godina ljudima s povređenom leđnom moždinom omogućile da vrate kontrolu nad paralizovanim udovima.
Tako je tim neuroznanstvenika pod vodstvom dr. Gregoria Kutina iz Švajcarske federalne politehničke škole u Luzijani (EPFL) razvio neuroprotezu pomoću koje je povređen nečovekoliki majmun vratio kontrolu nad paralizovanom nogom.
